Ako spadate u grupu ljudi koje zanima odgovor na pitanje iz naslova onda ste na pravom mestu. Ako pak mislite da znate odgovor na isto pitanje i dalje ste na pravom mestu. Zapravo ovde ste da bi naučili nešto novo i više o mastima koje se nalaze u hrani i koju unosimo svakodnevno.
Činjenica je da o ovoj temi postoje velike rasprave, pogrešna i različita ubeđenja i stavovi. Ja lično smatram da većina ljudi najmanje zna upravo o mastima što se tiče pravilne ishrane. Dakle, najveće zablude i neznanje je upravo o ovoj oblasati u ishrani.
Ja ću se truditi da ukažem na najčešće zablude i pogrešne stavove na koje sam lično nailazio u životu kroz mediije, novine, tv i razmišljanja većinskog dela ljudi. Pretpostavljam da ćete se i vi pronaći u ovoj priči. Dakle da počnemo!
Većina ljudi bi na pitanje iz naslova odgovorila da su loše. To je prosto odraz dugogodišnjeg stava i kampanje koju smo upijali tokom života i koju nam stalno ponavljaju stručni ljudi poput lekara. Masti su štetne, treba ih unositi što manje, biram meso sa manje masnoće, jogurt sa manje masti itd. Zvuči poznato? To je naša svakodnevnica. Najbolji dokaz da ova kampanja ima uspeh je pojava proizvoda sa smanjenom količinom masti (low fat) ili čak bez masti. Pre 20 godina nije postojao jogurt bez masti! Očigledno da ljudi danas kupuju takve stvari vodeći se idejom da su masti štetne. E sad!
Da bi razumeli ovo važno pitanje, moramo da objasnimo neke stvari.
Kao prvo postoje različite vrste masti, od kojih neke mogu biti štetne a druge korisne. Prva greška je stavljati sve masti u isti koš i tretirati ih jednako. To bi bilo kao kad bi neko rekao da su svi ljudi loši. Ili pak dobri. Naravno, postoje i jedni i drugi.
Što se tiče masti, treba znati da postoje tzv. zasićene masti (na sobnoj temp. su čvrste, ima ih u hrani životinjskog porekla ali i u nekim biljkama), nezasićene masti (tečne na sobnoj temp., više u biljnim namirnicama ali i u životinjskim). Svaka namirnica sadrži mešavinu jednih i drugih masti u različitom odnosu. Pored ovih prirodnih masti, postoje i veštačke, koje se normalno ne nalaze u prirodi već nastaju hemijskom obradom prirodnih masti. To su tzv. TRANS masti i posebno bi istakao da su jako štetne po ljudsko zdravlje u bilo kojoj količini. Ove masnoće nastaju hemijskom obradom biljnih ulja koja su u prirodi nezasićena i tečna, a nakon obrade postaju čvrsta. Najbolji primer ovakvih masti je margarin koji većina vas koristi nažalost jako često. Trans masti su popularne u industriji hrane jer se manje kvare, daju bolju strukturu hrani i imitiraju zasićene (životinjske) masti. Zastanite za trenutak i razmislite da li i koliko ovih štetnih masti unosite svaki dan. Pored onih koje se vide kao margarin, postoje i one nevidljive koje ulaze u sastav raznih proizvoda (pecivo, keks, čokolada, slatkiši...). Okruženi smo sa svih strana ovim opasnim materijama. Da bi ih izbacili iz naše ishrane prvo trebamo da postanemo svesni da su štetne, kao što i jesu, a posle da znamo gde se nalaze da ih izbegavali. U svetu već godinama postoje pokreti i udruženja koja propagiraju štetnost ovih masti i traže od svojih vlada da se obeležavaju namirnice koje ih sadrže sa količinom na 100 gr. Možda ste primetili nešto slično i kod nas polako se pojavljuje ali je daleko od dovoljnog. Neki proizvodi imaju natpis BEZ TRANS MASTI. Naravno još uvek ne postoje proizvodi koji imaju natpis BEZ TRANS MASTI, a itekao ih ima. Drugi naziv je hidrogenizovana biljna mast. To je možda i češći oblik koji se pojavljuje na ambalži namirnica, tako da obratite pažnju na to.
Inače ukratko o štetnosti ovih masnoća. Kao prvo nisu prirodne pa ne mogu biti ni korisne. Jako su sliče prirodnim masnoćama pa ih naš organizam ne razlikuje kada ih unosimo i one postaju deo naših ćelija i organa. Međutim pošto imaju poptpuno drukačija svojstva (npr. mnogo su čvršće od prirodnih) onda dolazi do brojnih probelema u organizmu. Da bi se problemi manifestovali potrbno je vreme, da bi se nakupilo dovoljno ovih masnoća. One imaju kumulativni efekat, količina im se povećava tokom vremena ako se unose, ne eliminišu se dovoljno brzo. Daću vam jedan očigledan primer njihovog mehanizma dejstva u organizmu. Ukoliko se unose preko hrane, trans masti se postepeno ugrađuju u ćelijsku membranu i postaju njen sastavni deo. To utiče na njenu fluidnost, na njenu propustljivost i funkciju. Tako na primer da bi glukoza ušla u naše ćelije neophodan je insulin. Insulin aktivira u ćelijskoj membrani proteinske nosače koji ubacuju glukozu u ćelije. Lakoća kojom se ti nosači pomeraju i prenose glukozu zavisi od sastava ćelijske membrane. Što je membrana gušća (ćvršća) to se nosači teže pomeraju i obrnuto. Pošto trans masti povećavaju čvrstinu membrane, jasno je da otežavaju ulazak glukoze u ćelije, iako ima insulina dovoljno. I gle čuda, šećer u krvi postepeno raste i u jednom trenutku osoba ima dijabetes tip 2. Ne zna se uzrok.... Ali zna se da trans masti doprinose tome, kao što npr. pušenje doprinosi raku pluća. Ovo je samo jedan primer štetnosti a postoje mnogi drugi koji bi zahtevali poseban tekst o tome (što ne znači da ga neće biti, ako VI to tražite!).
Zanimljivo je istaći još jednu činjenicu vezanu za trans masti. Naime, u naučnim studijama sredinom prošlog veka, na osnovu kojih je i plasirana priča o štetnosti zasićenih masti po zdravlje, trans masti su klasifikovane kao zasićene. Tada je utvrđena veza između unosa zasićenih masti i srčanih oboljenja koja se održala do današnjeg dana. Pošto tada nisu razdvajane trans i prirodne masti, verovatno da bi povezanost bila samo sa trans mastima. Međutim ta priča je jako stara i teško se manjaju stavi kod ljudi. Nedavno su objavljene nove studije koje dokazuju da zasićene masti (ne trans) nemaju štetno dejstvo na srce. Ta vest je bila i u mnogim domaćim medijima, sajtovima.... Možda ste je i zapazili. Za one koji stavri poznaju malo bolje to nije ništa novo. Značajno je ipak što vest dolazi od naučne zajednice i objavljenja je u prestižnom stranom časopisu.
Dakle da zaključimo, trans masti su jako štetne, ima ih svuda oko nas, treba ih izbegavati po svaku cenu. Počnite da razmišljate o tome, izbacite margarin iz kuhinje.
Životinjske masti (zasićene) nisu štetne po zdravlje. One su tu od kad je i čovek i činile su normalni deo njegove ishrane milionima godina.
Za sad toliko, a u sledećem blogu nastavljamo priču o mastima! Možda još zanimljiviju. Nezasićene masti: dobre ili loše? Priča se komplikuje ali ne i za vas nakon onoga što ćete pročitati. Neki ih smatrju i vitaminima (nezasićene masti). Ako je tako, onda je prisutna epidemija nedostatka jedne vrste a istovremeno trovanje drugom vrstom ovih masti. Bićete izneneđeni. Zbog takve situacije je upravo i aspirin i slični lekovi toliko popoularan i uspešan.
Pratite blog....
