Posle duže pauze evo me ponovo sa novim i zanimljivim tekstom o holeterolu.
Verovatno da nema osobe koja nije čula za holesterol. Verovatno najpoznatiji molekul u ljudskom telu, posle naravno vode! Maltene ne prodje ni dan da se negde ne spomene. Za njega su čula i deca, bake i deke pogotovo. Mislite da ste sve čuli, stalno vam ponavljaju. I vrapci bi naučili do sada. Pa šta to znate? Šta bi ste mogli da kažete o holesterolu kada bi vas pitali?
Verovatno pod 1. da je loš, da je štetan. Da ga treba izbegavati. Da se nalazi u hrani životinjskog porekla. Da ga ima u našoj krvi. Da je loše ako ga ima puno. Da treba biti što niži verovatno.
Pod 2. da postoji takozvani dobar i loš holestrol. Da je bolje imati što manje lošeg a što više dobrog.
Pod 3. da ćete oboleti od bolesti srca ako vam je holesterol povišen.
Pod 4. da ga treba po svaku cenu smanjiti u krvi. Ako ne drugačije onda lekovima.
Dosta? Mislim da jeste. Možda znate još nešto ali i ovo je sasvim dovoljno.
Šta dalje? Na ovim činjenicama se dalje baziraju preporuke i filozofija savremene medicine. Izbegavati hranu sa puno holesterola, raditi sve što umanjuje holesterol u krvi. Piti lekove (statine) po mogućstvu. I sve će biti u redu...?
Da li će? I sami ste možda svesni da nije baš sve tako kao što kažu. Iako niste svedoci da ovo nije baš uvek tačno morate mi verovati da svakako ima dosta propusta u ovoj teoriji. O čemu se dakle radi?
Pa recimo ima relativno puno ljudi sa normalnim holesterolom u krvi koji dobijaju infarkte i ostale srčane bolesti. Neko bi reko da su izuzeci ali takvih je prosto previše. Oni se ne uklapaju u ovu priču. Sa druge strane postoje ljudi koji imaju ogromne vrednosti holesterola u krvi a nemaju nikakve tegobe, ili čak pucaju od zdravlja. I oni su dakle izuzeci koji se ne uklapaju u priču. Pa kad doktori drže predavanje o štetnosti holesterola ove 2 grupice se prosto ne pominju, kao da ne postoje i onda je teorija mnogo lepa i lako se objašnjava običnom čoveku.
Medjutim prava istina je malo drugačija. Pre svega sam holesterol nije štetan jer čini veliki deo našeg tela, svake ćelije. I naš organizam ga obilato stvara u jetri, čak mnogo više nego što ga unosimo putem hrane. Neki stručnjaci smatraju da je povišen holestrol samo simptom nekog dešavanja u organizmu i da nije sam po sebi štetan. Zatim tzv. dobri i loši holestrol zapravo i ne postoji već su to ustvari lipoproteini velike (HDL) i male (LDL) gustine koji u sebi sadrže i holestrol.
Možda se neko pita da li i šta možemo da uradimo da smanjimo broj LDL čestica u krvi i time smanjimo rizik? Odgovor je naravno da. A kako to uraditi ću napisati u nekom od sledećih tekstova.
Do tada, prijatno.
Želim svim čitaocima i njihovim najbližima mnogo sreće, uspeha, para, dobrog rasploženja i naravno zdravlja u novoj godini!
Verovatno da nema osobe koja nije čula za holesterol. Verovatno najpoznatiji molekul u ljudskom telu, posle naravno vode! Maltene ne prodje ni dan da se negde ne spomene. Za njega su čula i deca, bake i deke pogotovo. Mislite da ste sve čuli, stalno vam ponavljaju. I vrapci bi naučili do sada. Pa šta to znate? Šta bi ste mogli da kažete o holesterolu kada bi vas pitali?
Verovatno pod 1. da je loš, da je štetan. Da ga treba izbegavati. Da se nalazi u hrani životinjskog porekla. Da ga ima u našoj krvi. Da je loše ako ga ima puno. Da treba biti što niži verovatno.
Pod 2. da postoji takozvani dobar i loš holestrol. Da je bolje imati što manje lošeg a što više dobrog.
Pod 3. da ćete oboleti od bolesti srca ako vam je holesterol povišen.
Pod 4. da ga treba po svaku cenu smanjiti u krvi. Ako ne drugačije onda lekovima.
Dosta? Mislim da jeste. Možda znate još nešto ali i ovo je sasvim dovoljno.
Šta dalje? Na ovim činjenicama se dalje baziraju preporuke i filozofija savremene medicine. Izbegavati hranu sa puno holesterola, raditi sve što umanjuje holesterol u krvi. Piti lekove (statine) po mogućstvu. I sve će biti u redu...?
Da li će? I sami ste možda svesni da nije baš sve tako kao što kažu. Iako niste svedoci da ovo nije baš uvek tačno morate mi verovati da svakako ima dosta propusta u ovoj teoriji. O čemu se dakle radi?
Pa recimo ima relativno puno ljudi sa normalnim holesterolom u krvi koji dobijaju infarkte i ostale srčane bolesti. Neko bi reko da su izuzeci ali takvih je prosto previše. Oni se ne uklapaju u ovu priču. Sa druge strane postoje ljudi koji imaju ogromne vrednosti holesterola u krvi a nemaju nikakve tegobe, ili čak pucaju od zdravlja. I oni su dakle izuzeci koji se ne uklapaju u priču. Pa kad doktori drže predavanje o štetnosti holesterola ove 2 grupice se prosto ne pominju, kao da ne postoje i onda je teorija mnogo lepa i lako se objašnjava običnom čoveku.
Medjutim prava istina je malo drugačija. Pre svega sam holesterol nije štetan jer čini veliki deo našeg tela, svake ćelije. I naš organizam ga obilato stvara u jetri, čak mnogo više nego što ga unosimo putem hrane. Neki stručnjaci smatraju da je povišen holestrol samo simptom nekog dešavanja u organizmu i da nije sam po sebi štetan. Zatim tzv. dobri i loši holestrol zapravo i ne postoji već su to ustvari lipoproteini velike (HDL) i male (LDL) gustine koji u sebi sadrže i holestrol.
Po novom shvatanju koje objašnjava ranije pomenute izuzetke bitan je broj LDL čestica a ne sadržaj holestrola u njima. Šta to znači? LDL holestrol u krvi je u obliku čestica, malih loptica koje mogu biti manje ili veće. Broj i veličina tih loptica ne moraju da budu u vezi. Moguće je imati manji ili veći broj LDL čestica sa manjim ili većim sadržajem holesterola u njima. Često su te 2 stvari povezane, što je i dalo povod za teoriju o štetnosti holestrola. Mnogo osoba sa povišenim holestrolom u krvi ima i veliki broj pojedinačnih LDL čestica. Medjutim moguće je i da osoba ima veliki broj LDL čestica koje imaju malo holesterola u sebi pa će ukupni hol. kod te osobe biti recimo normalan. Druga opcija je da osoba ima mali broj LDL čestica koje u sebi imaju puno holestrola pa će ukupni holestrol biti takodje normalan ili čak povišen. Rezultati naučnih studija nedvosmisleno pokazuju vezu izmedju broja LDL čestica i rizika za nastanak srčanih bolesti. Dakle bitan je broj LDL čestica. Bolje kad je manji. Iz koncentracije holestrola u krvi ne može se reći koliki je ukupan broj tih čestica. Za to je potrban poseban test koji se radi u većini boljih laboratorija. To je test LDL particle number ili apoB lipoprotein. Za dodatna pojašnjenja možete mi se obratiti u poruci.
Ako bi sve ovo predstavljali formulom, ukupan LDL holestrol jednak je broju LDL čestica puta sadržaj LDL hol. u svakoj čestici. Pošto oba parametra mogu da se menjaju nezavisno onda je moguće da osoba ima povišeni ukupni LDL i mali broj čestica i obrnuto. Dakle, svima koji misle da imaju problema sa holesterolom savetujem da urade i test broja LDL čestica.Možda se neko pita da li i šta možemo da uradimo da smanjimo broj LDL čestica u krvi i time smanjimo rizik? Odgovor je naravno da. A kako to uraditi ću napisati u nekom od sledećih tekstova.
Do tada, prijatno.
Želim svim čitaocima i njihovim najbližima mnogo sreće, uspeha, para, dobrog rasploženja i naravno zdravlja u novoj godini!
Нема коментара:
Постави коментар