Holesterol

Posle duže pauze evo me ponovo sa novim i zanimljivim tekstom o holeterolu.
Verovatno da nema osobe koja nije čula za holesterol. Verovatno najpoznatiji molekul u ljudskom telu, posle naravno vode! Maltene ne prodje ni dan da se negde ne spomene. Za njega su čula i deca, bake i deke pogotovo. Mislite da ste sve čuli, stalno vam ponavljaju. I vrapci bi naučili do sada. Pa šta to znate? Šta bi ste mogli da kažete o holesterolu kada bi vas pitali?
Verovatno pod 1. da je loš, da je štetan. Da ga treba izbegavati. Da se nalazi u hrani životinjskog porekla. Da ga ima u našoj krvi. Da je loše ako ga ima puno. Da treba biti što niži verovatno.
Pod 2. da postoji takozvani dobar i loš holestrol. Da je bolje imati što manje lošeg a što više dobrog.
Pod 3. da ćete oboleti od bolesti srca ako vam je holesterol povišen.
Pod 4. da ga treba po svaku cenu smanjiti u krvi. Ako ne drugačije onda lekovima.
Dosta? Mislim da jeste. Možda znate još nešto ali i ovo je sasvim dovoljno.
Šta dalje? Na ovim činjenicama se dalje baziraju preporuke i filozofija savremene medicine. Izbegavati hranu sa puno holesterola, raditi sve što umanjuje holesterol u krvi. Piti lekove (statine) po mogućstvu. I sve će biti u redu...?
Da li će? I sami ste možda svesni da nije baš sve tako kao što kažu. Iako niste svedoci da ovo nije baš uvek tačno morate mi verovati da svakako ima dosta propusta u ovoj teoriji. O čemu se dakle radi?
Pa recimo ima relativno puno ljudi sa normalnim holesterolom u krvi koji dobijaju infarkte i ostale srčane bolesti. Neko bi reko da su izuzeci ali takvih je prosto previše. Oni se ne uklapaju u ovu priču. Sa druge strane postoje ljudi koji imaju ogromne vrednosti holesterola u krvi a nemaju nikakve tegobe, ili čak pucaju od zdravlja. I oni su dakle izuzeci koji se ne uklapaju u priču. Pa kad doktori drže predavanje o štetnosti holesterola ove 2 grupice se prosto ne pominju, kao da ne postoje i onda je teorija mnogo lepa i lako se objašnjava običnom čoveku.
Medjutim prava istina je malo drugačija. Pre svega sam holesterol nije štetan jer čini veliki deo našeg tela, svake ćelije. I naš organizam ga obilato stvara u jetri, čak mnogo više nego što ga unosimo putem hrane. Neki stručnjaci smatraju da je povišen holestrol samo simptom nekog dešavanja u organizmu i da nije sam po sebi štetan. Zatim tzv. dobri i loši holestrol zapravo i ne postoji već su to ustvari lipoproteini velike (HDL) i male (LDL) gustine koji u sebi sadrže i holestrol.

Po novom shvatanju koje objašnjava ranije pomenute izuzetke bitan je broj LDL čestica a ne sadržaj holestrola u njima. Šta to znači? LDL holestrol u krvi je u obliku čestica, malih loptica koje mogu biti manje ili veće. Broj i veličina tih loptica ne moraju da budu u vezi. Moguće je imati manji ili veći broj LDL čestica sa manjim ili većim sadržajem holesterola u njima. Često su te 2 stvari povezane, što je i dalo povod za teoriju o štetnosti holestrola. Mnogo osoba sa povišenim holestrolom u krvi ima i veliki broj pojedinačnih LDL čestica. Medjutim moguće je i da osoba ima veliki broj LDL čestica koje imaju malo holesterola u sebi pa će ukupni hol. kod te osobe biti recimo normalan. Druga opcija je da osoba ima mali broj LDL čestica koje u sebi imaju puno holestrola pa će ukupni holestrol biti takodje normalan ili čak povišen. Rezultati naučnih studija nedvosmisleno pokazuju vezu izmedju broja LDL čestica i rizika za nastanak srčanih bolesti. Dakle bitan je broj LDL čestica. Bolje kad je manji. Iz koncentracije holestrola u krvi ne može se reći koliki je ukupan broj tih čestica. Za to je potrban poseban test koji se radi u većini boljih laboratorija. To je test LDL particle number ili apoB lipoprotein. Za dodatna pojašnjenja možete mi se obratiti u poruci.

Ako bi sve ovo predstavljali formulom, ukupan LDL holestrol jednak je broju LDL čestica puta sadržaj LDL hol. u svakoj čestici. Pošto oba parametra mogu da se menjaju nezavisno onda je moguće da osoba ima povišeni ukupni LDL i mali broj čestica i obrnuto. Dakle, svima koji misle da imaju problema sa holesterolom savetujem da urade i test broja LDL čestica.
Možda se neko pita da li i šta možemo da uradimo da smanjimo broj LDL čestica u krvi i time smanjimo rizik? Odgovor je naravno da. A kako to uraditi ću napisati u nekom od sledećih tekstova.
Do tada, prijatno.
Želim svim čitaocima i njihovim najbližima mnogo sreće, uspeha, para, dobrog rasploženja i naravno zdravlja u novoj godini!

Pijete li kafu "3u1" iz kesice? Znate li šta sadrži?

Pozdrav!
Ako spadate u prosečne stanovnike naše zemlje onda ste sigurno videli a verovatno i probali veoma popularnu instant kafu iz kesice. Ne mali broj ljudi konzumira ovaj proizvod svakodnevno. Postoje razne marke (Nescafe, Jacobs, Grand....) kao i varijante (2u1, 3u1, razni ukusi). Razloge popularnosti ne treba tražiti mnogo: lako se sprema, nije mnogo skupa, može da se kupi na svakoj trafici, potrebna vam je samo topla voda.
Da li ste se ikada zapitali šta u stvari sadrži ova kesica? Velika većina sigurno i nije. Verovatno mislite da sadrži ono što piše na kesici, dakle u ovom slučaju kafu, šećer i mleko u prahu. Za one malo odlučnije tu je spisak sastojaka na zadnjoj strani koji će i najodvažnije odvratiti od čitanja. Tekst je napisan mikroslovima za koji vam je potrban odličan vid i možda lupa.

Dakle kesica od 15 grama sadrži šećer 53,5%, sirup tapioke, potpuno hidrogenisano biljno ulje (čitaj trans masti), topiva kafa 7,5%, regulatori kiselosti, emulgatori, arome, sredstvo za sprečavanje zgrudvavanja.
Iznenađeni? I ja sam bio. Šta sad ovo znači?
Idemo redom: polovina kesice je šećer! što je oko 8 grama. Sirup tapioke potražite na internetu, to je uglavnom skrob iz neke biljke...
Za trans masti se nadam da ukoliko pratite moj blog znate dovoljno i da je ukratko veoma štetno njihovo prisustvo u hrani. Što se tiče količine, na kesici ne piše, mada se po pravilu sastojci pišu redom od najzastupljnijeg pa manje zastupljenima. Pošto je iza trans masti kao sastojak navedena kafa 7,5%, možemo zaključiti da trans masti ima više od 7,5%, min. 10%, ili po kesici 1,5 grama a verovatno i više. Kao šlag na torti to su stabilizatori, emulgatori i druge hemikalije koje sigurno da nisu zdrave a verovatno su i štetne po ljudsko zdravlje.
Šta je zaključak, ukoliko vam i dalje nije jasno šta sam hteo reći.
Sve vrste kafa iz kesice (ovde je dat sastav jedne vrste, ali sve su slične, razlika je u procentima) su pre svega štetne jer sadrže trans masti kao i veštačke aditive. One koje sadrže i šećer su dodatno opasne zbog ogromne količine šećera u sebi.
Preporuka? Ukoliko ne možete bez kafe, svakako izbegavajte onu iz kesice. Tu je stara dobra turska, zatim espreso i nes ali sa pravim mlekom.
P.S. "Mleko" za kafu koje ponegde služe u kafićima uz kafu ustvari nije pravo mleko, sadrži mnogo trans masti i uopšte ga ne preporučujem. Uvek birajte mleko iz tetrapaka koje će vam zagrejati i sipati u kafu. Tzv. makijato ili espreso sa vrućim mlekom.
Prijatan dan i prijatna kafica!

Kakve masti unosimo preko ishrane?

 

Ovo je sastav najčešće korišćenih masti i ulja u ishrani. Obratite pažnju na suncokretovo ulje (sunflower) koje je najzastupljenije ulje u Srbiji. Šta primećujete? Ima previše polinezasićenih masnih kiselina (66%) koje su nestabilne i podložne oksidaciji, pogotovu na visokim temperaturama. Takođe tzv. zejtin sasrži isključivo omega 6 masne kiseline a gotovo ne sadrži omega 3. Njihov odnos koji je najzdraviji za čoveka je oko 1:1 do 1:3. Današnji prosečni čovek unosi previše omega 6 a premalo omega 3 za šta je jedan od glavnih krivaca dominacija suncokretovog ulja u ishrani savremenog čoveka. Posledice takvog stanja su očigledne u savremenom svetu: epidemija zapaljenskih bolesti (pritisak, gojaznost, dijabetes, tumori, alergije...). 

Neki omega 3 i 6 masne kiseline smatraju i vitaminima. U tom slučaju možemo reći da u današnje vreme najzastupljnija hipovitaminoza je nedostatak omega 3 a najčešća hipervitaminoza je omega 6 trovanje. 

Jedan od najvažnijih i najprostijih koraka ka vašem boljem zdravlju je izbegavanje suncokretovog ulja u pripremi hrane i korišćenje drugih, zdravijih masti. Koje su to masti? Maslinovo ulje, puter, kokosovo ulje i svinjska mast (naročito za prženje). 

 

Bez trans masti!!!

Možda ste primetili ovaj proizvod u obližnjoj trgovini. Nema veze sa proizvođačem, ima još dosta primera sličnih proizvoda sa oznakom "bez trans masti". Proizvođači polako uviđaju da potrošači počinju da se interesuju za sastav proizvoda koje kupuju i na njihov uticaj na zdravlje. Ali ovde se nameće jedno drugo suštinsko pitanje. Ako je npr. ovaj proizvod bez trans masti (koje su dokazano štetne u svim oblicima i količinama) šta je sa proizvodima na kojima ne stoji ovaj natpis? Pa možete da pretpostavite, to znači da oni sadrže trans masti, samo to niko ne želi da označi. U nekim zapadnim zemljama postoji inicijativa i predlog da se jasno istakne na prehrambenim proizvodima da li sadrže trans masti, kako bi kupci bili pravilno informisani.
Dakle, više nema dileme, ukoliko ne stoji natpis bez trans masti, znači da ih IMA!!!
A to znači da ih ne koristite! Ako vam je stalo do zdravlja...
Prijatno!
P.S. Razmišljam da pokrenem peticiju ili inicijativu da se donese zakon ili uredba o obavezi isticanja sadržaja trans masti u hrani. Za početak šta mislite o tome?

Da li su masti u hrani dobre ili loše?

Ako spadate u grupu ljudi koje zanima odgovor na pitanje iz naslova onda ste na pravom mestu. Ako pak mislite da znate odgovor na isto pitanje i dalje ste na pravom mestu. Zapravo ovde ste da bi naučili nešto novo i više o mastima koje se nalaze u hrani i koju unosimo svakodnevno.

Činjenica je da o ovoj temi postoje velike rasprave, pogrešna i različita ubeđenja i stavovi. Ja lično smatram da većina ljudi najmanje zna upravo o mastima što se tiče pravilne ishrane. Dakle, najveće zablude i neznanje je upravo o ovoj oblasati u ishrani.

Ja ću se truditi da ukažem na najčešće zablude i pogrešne stavove na koje sam lično nailazio u životu kroz mediije, novine, tv i razmišljanja većinskog dela ljudi. Pretpostavljam da ćete se i vi pronaći u ovoj priči. Dakle da počnemo!

Većina ljudi bi na pitanje iz naslova odgovorila da su loše. To je prosto odraz dugogodišnjeg stava i kampanje koju smo upijali tokom života i koju nam stalno ponavljaju stručni ljudi poput lekara. Masti su štetne, treba ih unositi što manje, biram meso sa manje masnoće, jogurt sa manje masti itd. Zvuči poznato? To je naša svakodnevnica. Najbolji dokaz da ova kampanja ima uspeh je pojava proizvoda sa smanjenom količinom masti (low fat) ili čak bez masti. Pre 20 godina nije postojao jogurt bez masti! Očigledno da ljudi danas kupuju takve stvari vodeći se idejom da su masti štetne. E sad!

Da bi razumeli ovo važno pitanje, moramo da objasnimo neke stvari. 

Kao prvo postoje različite vrste masti, od kojih neke mogu biti štetne a druge korisne. Prva greška je stavljati sve masti u isti koš i tretirati ih jednako. To bi bilo kao kad bi neko rekao da su svi ljudi loši. Ili pak dobri. Naravno, postoje i jedni i drugi.

Što se tiče masti, treba znati da postoje tzv. zasićene masti (na sobnoj temp. su čvrste, ima ih u hrani životinjskog porekla ali i u nekim biljkama), nezasićene masti (tečne na sobnoj temp., više u biljnim namirnicama ali i u životinjskim). Svaka namirnica sadrži mešavinu jednih i drugih masti u različitom odnosu. Pored ovih prirodnih masti, postoje i veštačke, koje se normalno ne nalaze u prirodi već nastaju hemijskom obradom prirodnih masti. To su tzv. TRANS masti i posebno bi istakao da su jako štetne po ljudsko zdravlje u bilo kojoj količini. Ove masnoće nastaju hemijskom obradom biljnih ulja koja su u prirodi nezasićena i tečna, a nakon obrade postaju čvrsta. Najbolji primer ovakvih masti je margarin koji većina vas koristi nažalost jako često. Trans masti su popularne u industriji hrane jer se manje kvare, daju bolju strukturu hrani i imitiraju zasićene (životinjske) masti. Zastanite za trenutak i razmislite da li i koliko ovih štetnih masti unosite svaki dan. Pored onih koje se vide kao margarin, postoje i one nevidljive koje ulaze u sastav raznih proizvoda (pecivo, keks, čokolada, slatkiši...). Okruženi smo sa svih strana ovim opasnim materijama. Da bi ih izbacili iz naše ishrane prvo trebamo da postanemo svesni da su štetne, kao što i jesu, a posle da znamo gde se nalaze da ih izbegavali. U svetu već godinama postoje pokreti i udruženja koja propagiraju štetnost ovih masti i traže od svojih vlada da se obeležavaju namirnice koje ih sadrže sa količinom na 100 gr. Možda ste primetili nešto slično i kod nas polako se pojavljuje ali je daleko od dovoljnog. Neki proizvodi imaju natpis BEZ TRANS MASTI. Naravno još uvek ne postoje proizvodi koji imaju natpis BEZ TRANS MASTI, a itekao ih ima. Drugi naziv je hidrogenizovana biljna mast. To je možda i češći oblik koji se pojavljuje na ambalži namirnica, tako da obratite pažnju na to.

Inače ukratko o štetnosti ovih masnoća. Kao prvo nisu prirodne pa ne mogu biti ni korisne. Jako su sliče prirodnim masnoćama pa ih naš organizam ne razlikuje kada ih unosimo i one postaju deo naših ćelija i organa. Međutim pošto imaju poptpuno drukačija svojstva (npr. mnogo su čvršće od prirodnih) onda dolazi do brojnih probelema u organizmu. Da bi se problemi manifestovali potrbno je vreme, da bi se nakupilo dovoljno ovih masnoća. One imaju kumulativni efekat, količina im se povećava tokom vremena ako se unose, ne eliminišu se dovoljno brzo. Daću vam jedan očigledan primer njihovog mehanizma dejstva u organizmu. Ukoliko se unose preko hrane, trans masti se postepeno ugrađuju u ćelijsku membranu i postaju njen sastavni deo. To utiče na njenu fluidnost, na njenu propustljivost i funkciju. Tako na primer da bi glukoza ušla u naše ćelije neophodan je insulin. Insulin aktivira u ćelijskoj membrani proteinske nosače koji ubacuju glukozu u ćelije. Lakoća kojom se ti nosači pomeraju i prenose glukozu zavisi od sastava ćelijske membrane. Što je membrana gušća (ćvršća) to se nosači teže pomeraju i obrnuto. Pošto trans masti povećavaju čvrstinu membrane, jasno je da otežavaju ulazak glukoze u ćelije, iako ima insulina dovoljno. I gle čuda, šećer u krvi postepeno raste i u jednom trenutku osoba ima dijabetes tip 2. Ne zna se uzrok.... Ali zna se da trans masti doprinose tome, kao što npr. pušenje doprinosi raku pluća. Ovo je samo jedan primer štetnosti a postoje mnogi drugi koji bi zahtevali poseban tekst o tome (što ne znači da ga neće biti, ako VI to tražite!). 

Zanimljivo je istaći još jednu činjenicu vezanu za trans masti. Naime, u naučnim studijama sredinom prošlog veka, na osnovu kojih je i plasirana priča o štetnosti zasićenih masti po zdravlje, trans masti su klasifikovane kao zasićene. Tada je utvrđena veza između unosa zasićenih masti i srčanih oboljenja koja se održala do današnjeg dana. Pošto tada nisu razdvajane trans i prirodne masti, verovatno da bi povezanost bila samo sa trans mastima. Međutim ta priča je jako stara i teško se manjaju stavi kod ljudi. Nedavno su objavljene nove studije koje dokazuju da zasićene masti (ne trans) nemaju štetno dejstvo na srce. Ta vest je bila i u mnogim domaćim medijima, sajtovima.... Možda ste je i zapazili. Za one koji stavri poznaju malo bolje to nije ništa novo. Značajno je ipak što vest dolazi od naučne zajednice i objavljenja je u prestižnom stranom časopisu. 

Dakle da zaključimo, trans masti su jako štetne, ima ih svuda oko nas, treba ih izbegavati po svaku cenu. Počnite da razmišljate o tome, izbacite margarin iz kuhinje. 

Životinjske masti (zasićene) nisu štetne po zdravlje. One su tu od kad je i čovek i činile su normalni deo njegove ishrane milionima godina.

Za sad toliko, a u sledećem blogu nastavljamo priču o mastima! Možda još zanimljiviju. Nezasićene masti: dobre ili loše? Priča se komplikuje ali ne i za vas nakon onoga što ćete pročitati. Neki ih smatrju i vitaminima (nezasićene masti). Ako je tako, onda je prisutna epidemija nedostatka jedne vrste a istovremeno trovanje drugom vrstom ovih masti. Bićete izneneđeni. Zbog takve situacije je upravo i aspirin i slični lekovi toliko popoularan i uspešan.

Pratite blog....

uskoro...

Zašto mravi jedu puter a ne diraju margarin?
Da li je puter štetan po zdravlje?
Šta zapravo sadrži hrana koju jedemo?
Koje masti su zdrave i zašto a koje su uzrok savremenih bolesti?
Ukoliko vas zanimaju odgovori na ova i slična pitanja, na pravom ste mestu!
Uskoro vrlo dobar tekst o mastima u ishrani i njihovom uticaju na zdravlje.

O čemu se radi?

Poštovani čitaoci,

želim da putem ovog bloga sa vama podelim svoje znanje, iskustvo i mišljenje o uticaju hrane koju jedemo na naše zdravlje. Smatram da o ovoj temi postoji previše zabluda, neznanja kao i pogrešnih stavova. Cilj mi je da informacije koje imam podelim sa što većim brojem ljudi i tako doprinesem širenju istine o ovoj temi. Naravno na vama je da procenite da li ćete verovati u ono što budem napisao. Zato ću se truditi da vas u svoje stavove uverim samo tekstovima koje ću objavljivati na ovom blogu. Moju biografiju, formalno školovanje i titule neću pominjati jer smatram da to nije bitno u ovom slučaju, a može proizvesti i kontra-efekat. Dakle, smatram da nije bitno ko je šta rekao već šta!

Ideja mi je da u početku objavljujem neke tekstove po mom izboru, a u medjuvremenu da odgovaram na vaša konkretna pitanja i komentare. Kasnije ću se u izboru teme rukovoditi vašim željama i zahtevima. Na ovaj način bi u potpunosti iskoristio sve prednosti bloga i interneta. Naravno u osnovi svega je činjenica da je sve ovo besplatno i dostupno svima putem interneta. 

Moje intresovanje za ishranu počelo je sasvim slučajno. U početku su to bili članici iz novina, pa zatim popularne knjige o ishrani. Nekako u baš u to vreme internet je postao popularan i dostupan u Srbiji, pa sam svoje neformalno obrazovanje nastavio na svetskoj mreži. Sećam se da sam tada bio poptuno fasciniran mogućnostima koje mi je pružao internet i da sam shvatio da posle toga ništa više neće biti isto. Internet je doneo revoluciju u širenju ideja iz razloga što nije bilo moguće kontrolisati i cenzurisati tekstove i informacije kao kod ostalih medija (novine, knjige, televizija...). Što sam više čitao, kockice su se sve više slagale i shvatio sam da je upravo ishrana ono što me stvarno zanima u životu. Nastavio sam da se obrazujem o ishrani u sopstvenoj režiji, pošto tada kao i sada u Srbiji nije postojala zvanična škola-fakultet. Naravno završio sam ........... fakultet i imam stalni posao od koga plaćam račune, ali je ishrana i dalje moja velika ljubav. 

Odakle početi? Na ovo pitanje nije lako odgovoriti jer je sve nekako povezano ali probaću da vam ispričam priču za početak. Suština zdravlja jeste u uskladjenosti izmedju naših gena i našeg okruženja. Treba znati da se naši geni jako sporo menjaju kroz generacije, a gledano sa stanovišta današnjeg čoveka, mi imamo gotovo iste gene kao i naši preci pre minimum 100 godina. Medjutim od tada se naše okruženje drastično promenilo, narošito u poslednjih 50 godina. Pod okruženjem mislim na hranu, navike, stil života, fizičku aktivnost. Dakle, današnji problemi sa kojima se sreće savremeni čovek su posledica neprilagodjenosti naših gena (kako smo napravljeni) sa našim okruženjem, tj. načinom života. Pošto smo rekli da se geni ne mogu menjati, makar za sada, jedino što možemo uraditi, ukoliko želimo da se osećamo što zdravije i živimo što bolje jeste da prilagodimo našu ishranu i način života. Naravno pre svega toga morali bi da znamo šta je to što je ispravno, tj. zdravo. Trebali bi da znamo kako su živeli naši preci i da onda to primenimo, naravno prilagodjeno današnjem svetu. Ovo bi bila suština moje teorije zdravlja i savremenih bolesti. Ima puno detalja i pojedinosti i naravno da nije lako sve to primeniti ali smatram da je jako bitno da se zna da je nešto npr. štetno pa je onda na svakom od nas da to i primeni ako može i želi (kao što znamo da su cigarete štetne ali neki i pored toga puše).

Za početak i uvod toliko za sada, a uskoro očekujte novi tekst o konkretnom problemu. A ja očekujem vaša pitanja i komentare!

Uskoro..... Masti u ishrani, dobre i loše

Bićete iznenadjeni!