Holesterol i sunce

Nivo holesterola u krvi kod ljudi nije isti tokom godine. Postoje oscilacije koje se vide na grafiku. Prosto rečeno tokom zime je holesterol viši, a tokom leta je niži. Zašto je to tako? Jedan od razloga je još jedna promena koja ima veza sa dobom godine a to je sunce. Tokom leta smo više izloženi suncu. Pod dejstvom sunca se u koži iz holesterola stvara vitamin D a ujedno se smanjuje količina holesterola. Dvostruka korist. Sunce je itekako zdravo. Još jedan dokaz o ovoj vezi je činjenica da sa starenjem dolazi do porasta holesterola u krvi. Poznato je da većina starih ljudi izbegava sunce i ne izlaže se manje nego u mladosti. To je jedan od razloga za porast holesterola sa starenjem.
Dakle ako želite da smanjite holeteol u krvi, prvo razlislite koliko vremena dnevno ste izloženi suncu direktno. Počnite da se sunčate, bićete zdraviji i prirodniji. Brojne su prednosti izlaganja suncu, o tome nekom drugom prilikom. Saveti "stručnjaka" koja svakodnvno slušamo o opasnosti od sunca nisu baš naučno utemeljene. Zapravo strah od sunca i korišćenje zaštitnih krema dovelo je do epidemije nedostatka vitamina D i porasta holeterola u krvi između ostalog. Izlaganje suncu smanjuje i rizik od nastanka skoro svih vrsta tumora..... I da bez naočara za sunce, jer je sunčeva svetlost neophodna i za zdravlje oka i regulaciju dnevno-noćnog ritma, ali i o tome drugi put.
Pšite u komentarima o čemu bi voleli da pišem više!
http://jamanetwork.com/journals/jamainternalmedicine/fullarticle/216973 

Brojanje kalorija? Čemo to služi a uz to i ne radi

Definicija gojaznosti: porast telesne mase na račun masnog tkiva.

Povećanje masnog tkiva je posledica hormonskog poremećaja, pre svega viška insulina u telu. Teorija o unosu kalorija i potrošnji kalorija nije tačna, nema smisla. Nismo debeli zbog previše kalorija već zbog previše insulina. Dakle gojaznost je pre svega hormonski poremećaj. I zato brojanje kalorije nema smisla, jer je važno kako te kalorije utiču na hormone (insulin). Pa tako 100 kal iz šećera i 100 kal iz masti ima suprotan efekat na insulin. Šećeri povećavaju nivo insulina dok masti ne povećavaju (normalizuju). Ovde je bitno naglasiti same masti, jer kombinacija masti i šećera npr. čips povećava insulin. Dakle za vitku liniju neophodno je smanjiti insulin u telu. To se postiže jedino smanjivanjem količine ugljenih hidrata u ishrani a povećanjem sadržaja masti (dobrih masti: životinjska mast, puter, maslinovo ulje, kokosovo ulje). Jedino tako možemo biti siti i vitki.
Rešenje postoji, samo je neophodno razbiti predrasude, dobro se informisati i slediti nauku. U tome vam može pomoći i stručno lice koje naravno mora da ima vaše poverenje. 
Zaboravite na low fat proizvode i brojanje kalorija. To će vam samo otežati put ka idealnom telu. Naravno ovo važi i za mnoge savremene bolesti koje su povezane sa viškom kilograma: hipertenzija, srčane bolesti, dijabetes, tumori itd.

Holesterol u krvi? Nivo HDL holesterola koji je dobar zavisi od unosa dobrih masnoća putem hrane. A nivo lošeg LDL holesterola zavisi od unosa šećera i nivoa insulina u krvi. Ako želite da smanjite LDL a povećate HDL, smanjite ugljene hidrate a povečajte dobre masti u hrani! Toliko je prosto.
Živeli!

Da li koristite ovu pastu za zube? Razmislite jos jednom!

Ukoliko koristite popularnu pastu za zube Colgate Total onda ce vas sledeci tekst sigurno zanimati.
Naime ova pasta za zube sadrzi hemikalju triclosan koja ima dokazano antibakterijsko dejstvo i zbog toga je i dodata od strane proizvodjaca. Medjutim ta ista hemikalija je u eksperimentima na zivotinjama pokazala i mnoge stetne efekte: smanjenje plodnosti, porast otpronosti bakterija na antibiotike pa cak i izazivanje nekih tumora. Triclosan se nalazio i u drugim prizvodima firme Colgate kao sto su sapuni, samponi i druga kucna hemija. Kompanija je pre 3 godine pod pritiskom javnosti zbog dokazanih stetnih efekata triclosana izbacila ovu hemikaliju iz svih svojih prizvoda osim iz paste za zube Total. Po mojim informacijama ova pasta za zube jedina sadrzi i dalje ovu opasnu hemikaliju.
Triclosan spada u grupu hemikalija koje uticu na hormone i menjaju njihovu aktivnost. Na primer triclosan ima slicnu gradju kao i hormon stitne zlezde tiroksin i moze da se veze za receptore ovog hormona u organizmu. To dalje dovodi do poremecaju u radu mnogih gena koji su pod kontrolom hormona stitne zlezde. Ovo je narocito bitno kod dece u periodu rasta posto je tiroksin neophodan za normalan razvoj mozga. Bilo koji poremecaj u metabolizmu tirosina kod dece moza imati fatalne i nepopravljive posledice po razvoj decijeg mozga. U jednoj nedavnoj studiji u USA kod trudnica je pronadjen triclosan u mokraci u 100% slucajeva a u 50% u krvi novorodjenceta (Link ka clanku). Ovo je najbolji dokaz koliko je triclosan sveprisutan cak i kod grupe trudnica koje po pravilu vode racuna o tome sta koriste od hemikalija.
Naravno vecina pasti za zube sadrze i druge stetne sastojke, ali ovu konkretno treba izbegavati.

Holesterol

Posle duže pauze evo me ponovo sa novim i zanimljivim tekstom o holeterolu.
Verovatno da nema osobe koja nije čula za holesterol. Verovatno najpoznatiji molekul u ljudskom telu, posle naravno vode! Maltene ne prodje ni dan da se negde ne spomene. Za njega su čula i deca, bake i deke pogotovo. Mislite da ste sve čuli, stalno vam ponavljaju. I vrapci bi naučili do sada. Pa šta to znate? Šta bi ste mogli da kažete o holesterolu kada bi vas pitali?
Verovatno pod 1. da je loš, da je štetan. Da ga treba izbegavati. Da se nalazi u hrani životinjskog porekla. Da ga ima u našoj krvi. Da je loše ako ga ima puno. Da treba biti što niži verovatno.
Pod 2. da postoji takozvani dobar i loš holestrol. Da je bolje imati što manje lošeg a što više dobrog.
Pod 3. da ćete oboleti od bolesti srca ako vam je holesterol povišen.
Pod 4. da ga treba po svaku cenu smanjiti u krvi. Ako ne drugačije onda lekovima.
Dosta? Mislim da jeste. Možda znate još nešto ali i ovo je sasvim dovoljno.
Šta dalje? Na ovim činjenicama se dalje baziraju preporuke i filozofija savremene medicine. Izbegavati hranu sa puno holesterola, raditi sve što umanjuje holesterol u krvi. Piti lekove (statine) po mogućstvu. I sve će biti u redu...?
Da li će? I sami ste možda svesni da nije baš sve tako kao što kažu. Iako niste svedoci da ovo nije baš uvek tačno morate mi verovati da svakako ima dosta propusta u ovoj teoriji. O čemu se dakle radi?
Pa recimo ima relativno puno ljudi sa normalnim holesterolom u krvi koji dobijaju infarkte i ostale srčane bolesti. Neko bi reko da su izuzeci ali takvih je prosto previše. Oni se ne uklapaju u ovu priču. Sa druge strane postoje ljudi koji imaju ogromne vrednosti holesterola u krvi a nemaju nikakve tegobe, ili čak pucaju od zdravlja. I oni su dakle izuzeci koji se ne uklapaju u priču. Pa kad doktori drže predavanje o štetnosti holesterola ove 2 grupice se prosto ne pominju, kao da ne postoje i onda je teorija mnogo lepa i lako se objašnjava običnom čoveku.
Medjutim prava istina je malo drugačija. Pre svega sam holesterol nije štetan jer čini veliki deo našeg tela, svake ćelije. I naš organizam ga obilato stvara u jetri, čak mnogo više nego što ga unosimo putem hrane. Neki stručnjaci smatraju da je povišen holestrol samo simptom nekog dešavanja u organizmu i da nije sam po sebi štetan. Zatim tzv. dobri i loši holestrol zapravo i ne postoji već su to ustvari lipoproteini velike (HDL) i male (LDL) gustine koji u sebi sadrže i holestrol.

Po novom shvatanju koje objašnjava ranije pomenute izuzetke bitan je broj LDL čestica a ne sadržaj holestrola u njima. Šta to znači? LDL holestrol u krvi je u obliku čestica, malih loptica koje mogu biti manje ili veće. Broj i veličina tih loptica ne moraju da budu u vezi. Moguće je imati manji ili veći broj LDL čestica sa manjim ili većim sadržajem holesterola u njima. Često su te 2 stvari povezane, što je i dalo povod za teoriju o štetnosti holestrola. Mnogo osoba sa povišenim holestrolom u krvi ima i veliki broj pojedinačnih LDL čestica. Medjutim moguće je i da osoba ima veliki broj LDL čestica koje imaju malo holesterola u sebi pa će ukupni hol. kod te osobe biti recimo normalan. Druga opcija je da osoba ima mali broj LDL čestica koje u sebi imaju puno holestrola pa će ukupni holestrol biti takodje normalan ili čak povišen. Rezultati naučnih studija nedvosmisleno pokazuju vezu izmedju broja LDL čestica i rizika za nastanak srčanih bolesti. Dakle bitan je broj LDL čestica. Bolje kad je manji. Iz koncentracije holestrola u krvi ne može se reći koliki je ukupan broj tih čestica. Za to je potrban poseban test koji se radi u većini boljih laboratorija. To je test LDL particle number ili apoB lipoprotein. Za dodatna pojašnjenja možete mi se obratiti u poruci.

Ako bi sve ovo predstavljali formulom, ukupan LDL holestrol jednak je broju LDL čestica puta sadržaj LDL hol. u svakoj čestici. Pošto oba parametra mogu da se menjaju nezavisno onda je moguće da osoba ima povišeni ukupni LDL i mali broj čestica i obrnuto. Dakle, svima koji misle da imaju problema sa holesterolom savetujem da urade i test broja LDL čestica.
Možda se neko pita da li i šta možemo da uradimo da smanjimo broj LDL čestica u krvi i time smanjimo rizik? Odgovor je naravno da. A kako to uraditi ću napisati u nekom od sledećih tekstova.
Do tada, prijatno.
Želim svim čitaocima i njihovim najbližima mnogo sreće, uspeha, para, dobrog rasploženja i naravno zdravlja u novoj godini!

Pijete li kafu "3u1" iz kesice? Znate li šta sadrži?

Pozdrav!
Ako spadate u prosečne stanovnike naše zemlje onda ste sigurno videli a verovatno i probali veoma popularnu instant kafu iz kesice. Ne mali broj ljudi konzumira ovaj proizvod svakodnevno. Postoje razne marke (Nescafe, Jacobs, Grand....) kao i varijante (2u1, 3u1, razni ukusi). Razloge popularnosti ne treba tražiti mnogo: lako se sprema, nije mnogo skupa, može da se kupi na svakoj trafici, potrebna vam je samo topla voda.
Da li ste se ikada zapitali šta u stvari sadrži ova kesica? Velika većina sigurno i nije. Verovatno mislite da sadrži ono što piše na kesici, dakle u ovom slučaju kafu, šećer i mleko u prahu. Za one malo odlučnije tu je spisak sastojaka na zadnjoj strani koji će i najodvažnije odvratiti od čitanja. Tekst je napisan mikroslovima za koji vam je potrban odličan vid i možda lupa.

Dakle kesica od 15 grama sadrži šećer 53,5%, sirup tapioke, potpuno hidrogenisano biljno ulje (čitaj trans masti), topiva kafa 7,5%, regulatori kiselosti, emulgatori, arome, sredstvo za sprečavanje zgrudvavanja.
Iznenađeni? I ja sam bio. Šta sad ovo znači?
Idemo redom: polovina kesice je šećer! što je oko 8 grama. Sirup tapioke potražite na internetu, to je uglavnom skrob iz neke biljke...
Za trans masti se nadam da ukoliko pratite moj blog znate dovoljno i da je ukratko veoma štetno njihovo prisustvo u hrani. Što se tiče količine, na kesici ne piše, mada se po pravilu sastojci pišu redom od najzastupljnijeg pa manje zastupljenima. Pošto je iza trans masti kao sastojak navedena kafa 7,5%, možemo zaključiti da trans masti ima više od 7,5%, min. 10%, ili po kesici 1,5 grama a verovatno i više. Kao šlag na torti to su stabilizatori, emulgatori i druge hemikalije koje sigurno da nisu zdrave a verovatno su i štetne po ljudsko zdravlje.
Šta je zaključak, ukoliko vam i dalje nije jasno šta sam hteo reći.
Sve vrste kafa iz kesice (ovde je dat sastav jedne vrste, ali sve su slične, razlika je u procentima) su pre svega štetne jer sadrže trans masti kao i veštačke aditive. One koje sadrže i šećer su dodatno opasne zbog ogromne količine šećera u sebi.
Preporuka? Ukoliko ne možete bez kafe, svakako izbegavajte onu iz kesice. Tu je stara dobra turska, zatim espreso i nes ali sa pravim mlekom.
P.S. "Mleko" za kafu koje ponegde služe u kafićima uz kafu ustvari nije pravo mleko, sadrži mnogo trans masti i uopšte ga ne preporučujem. Uvek birajte mleko iz tetrapaka koje će vam zagrejati i sipati u kafu. Tzv. makijato ili espreso sa vrućim mlekom.
Prijatan dan i prijatna kafica!

Kakve masti unosimo preko ishrane?

 

Ovo je sastav najčešće korišćenih masti i ulja u ishrani. Obratite pažnju na suncokretovo ulje (sunflower) koje je najzastupljenije ulje u Srbiji. Šta primećujete? Ima previše polinezasićenih masnih kiselina (66%) koje su nestabilne i podložne oksidaciji, pogotovu na visokim temperaturama. Takođe tzv. zejtin sasrži isključivo omega 6 masne kiseline a gotovo ne sadrži omega 3. Njihov odnos koji je najzdraviji za čoveka je oko 1:1 do 1:3. Današnji prosečni čovek unosi previše omega 6 a premalo omega 3 za šta je jedan od glavnih krivaca dominacija suncokretovog ulja u ishrani savremenog čoveka. Posledice takvog stanja su očigledne u savremenom svetu: epidemija zapaljenskih bolesti (pritisak, gojaznost, dijabetes, tumori, alergije...). 

Neki omega 3 i 6 masne kiseline smatraju i vitaminima. U tom slučaju možemo reći da u današnje vreme najzastupljnija hipovitaminoza je nedostatak omega 3 a najčešća hipervitaminoza je omega 6 trovanje. 

Jedan od najvažnijih i najprostijih koraka ka vašem boljem zdravlju je izbegavanje suncokretovog ulja u pripremi hrane i korišćenje drugih, zdravijih masti. Koje su to masti? Maslinovo ulje, puter, kokosovo ulje i svinjska mast (naročito za prženje). 

 

Bez trans masti!!!

Možda ste primetili ovaj proizvod u obližnjoj trgovini. Nema veze sa proizvođačem, ima još dosta primera sličnih proizvoda sa oznakom "bez trans masti". Proizvođači polako uviđaju da potrošači počinju da se interesuju za sastav proizvoda koje kupuju i na njihov uticaj na zdravlje. Ali ovde se nameće jedno drugo suštinsko pitanje. Ako je npr. ovaj proizvod bez trans masti (koje su dokazano štetne u svim oblicima i količinama) šta je sa proizvodima na kojima ne stoji ovaj natpis? Pa možete da pretpostavite, to znači da oni sadrže trans masti, samo to niko ne želi da označi. U nekim zapadnim zemljama postoji inicijativa i predlog da se jasno istakne na prehrambenim proizvodima da li sadrže trans masti, kako bi kupci bili pravilno informisani.
Dakle, više nema dileme, ukoliko ne stoji natpis bez trans masti, znači da ih IMA!!!
A to znači da ih ne koristite! Ako vam je stalo do zdravlja...
Prijatno!
P.S. Razmišljam da pokrenem peticiju ili inicijativu da se donese zakon ili uredba o obavezi isticanja sadržaja trans masti u hrani. Za početak šta mislite o tome?